Kako je Mikloš Radnoti voleo - veče poezije

Predstave

 

U TVOM ZAGRLJAJUKako je Mikloš Radnoti voleo - veče poezije

IGRAJU: Marta Bereš, Gabor Mesaroš

U PRIPREMI POMAGAO: Friđeš Kovač

MUZIKA: Arpad Bakoš

Odavno se spremam ispričati tebi
skrivena sazvežđa moje ljubavi;
samo što je bitno, tek u jednoj slici –
Ti kao postojanje vrviš u meni,
a katkad si tako sigurna i večna
kao u kamenu skamenjena školjka.
Na noćnom nebu od meseca šarani oblaci
među šumovima neuhvatljive snove love. –
I još uvek ne znam ti ispričati
šta meni znači, kad tokom rada
na sebi tvoj zaštitni pogled osećam.
Ređam pa odbacujem poređenja prazna.
I sutra sve ispočetka smeram
jer toliko vredim koliko i reč
u pesmi i dotle, dotle me to grize
dok od mene tek kost i kosa ostane.
Umorna si i ja osećam, dug je bio dan, –
šta još reći? predmeti se pogledaju
i tebe hvale, zazvuči kocka šećera,
na sto sitne kapljice meda padaju
i kao zlatne kugle sjaje na stolnjaku
i prazne čaše same odzvanjaju.
Radosne su jer s tobom žive. Možda ću
stići kazati kako je kada te čekaju.
Polagano senke sna te dotiču,
odlete pa ti se do čela primiču,
još me pozdravljaš pospanim očima,
razvezeš kosu i snovi te pokriju.
Miruju duge senke tvojih trepavica
i tvoja ruka na mom jastuku, polegla grana breze,
ali i ja spavam u tebi, nisi drugi svet.
I čujem kako se menjaju tajanstvene,
tanke, mudre crte u hladu tvojih dlanova.”

/Oda nedoumice – Mikloš Radnoti/

 

Kritike

Tápai Renáta: Két karodban – Ahogy Radnóti Miklós szeretett. Előadóest a szabadkai Kosztolányi színházban

Mészáros Gábor elmondta, hogy már gyerekkorában szerette Radnóti verseit, akkor is, amikor még nem is értette teljesen, majd egy szavalóverseny után, ahol Radnóti egyik versét szavalta el, egyre értőbben kezdte olvasni Radnóti költészetét. Dalje