Predstave

 

Rastrgnite me

Reditelj: Kinga Mezei

Igraju:

Gabor Mesaroš

Boris Kučov

David Buboš

Tamaš Hajdu, k.g.

Ervin Palfi, k.g.

Noemi Kemiveš, k.g

Snimkom se uključuje: Eta Šivegeš

 

Dramaturg: Tamaš Olah, Kinga Mezei

Scenograf: Peter Ondrašek

Kostimograf: Erika Janovič

Kompozitor: Silard Mezei

Fotografije: Edvard Molnar

 

“Rastrgnite me” (Szedjetek szét)  je naslov predstave koji je nastao na životnom delu Ištvana  Domonkoša. Pesnik je još sedamdesetih godina prošlog veka napustio Vojvodinu, svoju domovinu, ali u svojim tekstovima, koji su nastali u dobrovoljnoj emigraciji, svedoči o tome da nikad nije mogao potpuno da ode. Možda njegovo najpoznatije delo, poema  “Havarija” (Kormányeltörés) je balada emigranata i gasterbajtera svih vremena. Do današnjeg dana nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti, šta više, možda je aktuelnije nego ikada. Preko poezije, proze i eseja Domonkoša možemo pisati o odlasku, ostanku, o našem odnosu prema domovini i zašto nikad nismo zadovoljni svojom situacijom, zašto uvek želimo nešto drugo, više.  

Kao osnova za svet predstave je služio mikrokosmos plaže Istre  romana “Punjena ptica” (A kitömött madár),  jer je to već u samoj sebi veoma metaforičan. Ali motivi iz romana, kao što su kraj sezone, prelaznost, more, sezonski rad ili biti stranac, prevazilaze sami sebe i postaju alegorični. I prostor predstave dobija više značenja, postaće apstraktni prostor, koji vizuelno potvrđuje gornje motive, ali ostavlja mnogo više prostora za igru i za maštu gledalaca, nego jedna realna konstrukcija scene. U ovom prostoru igraju glumci. Ovde traže, pred publikom, svoje istine.

Domonkoš je u svojim delima opisao ljude, koji su neverovatno plastičani i grešni, ali beskrajno ljudski. Kao čitaoci, imamo osećaj, da su oni “naši ljudi”, tačno ih poznajemo, bilo kada možemo da ih sretnemo na vojvođanskim ulicama ili baš na jadranskoj plaži. Likovi njegovih romana, pesama i pripovedaka su jedni pored drugog u ovoj predstavi, čak više ponekad se i sretnu. Lica, koja smo stvorili nastali su u duhu životnog dela. Važno nam je bilo, da oni slede životnu filozofiju Domonkoša, da budu jedinstveni, ali da njihovi problemi postanu univerzalni.   

"ne znam Norvo, da li si ikada razmišljao o tome, zbog čega mi ne mirujemo, šta je to što nas čini stalno nezadovoljnima, što nas tera da zbog boljeg ostavljamo dobro, ili ostavljamo još bolje zarad mnogo goreg"
(Ištvan Domonkoš: Punjena ptica)
 

 

Pokrovitelji:

Grad Subotica

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine

AD za upravljanje fondom "Gabor Betlen"

Ministarstvo kulture i informisanja 

Nacionalna fondacija za kulturu

 

Trajanje predstave: 95 min. bez pauze

 

Premijera: 23.09.2020. 19:30

Repriza: 24.09.2020. 19:30

 

Nataša Gvozdenović: Plavo, morsko, jadransko, puteno telo (Vreme)

"Pozorište "Deže Kostolanji" i Kinga Mezei kao režiserka sa timom glumaca postavlja komad inspirisan Domonkoševim delom. Polazi od romana Punjena ptica, s tim da u tkivo teksta inkorporira druga Domonkoševa dela, kao i narative koji nastaju u toku procesa. Kinga Mezei sa svojom trupom doslovno daje telo, okvir Domonkoševim tekstvoima. Ona ih smešta na Jadran, tu je i jedan džaz bend koji nastupa duž obale, vođa orkestra Zafir Mujazinović, najveći Mađar među Bosancima u Feketiću. Domonkošev tekst otvara, a Kinga Mezei kao rediteljka vešto prati niz tema poput pitanja identiteta aktera, uloge u kulturi i skulpturi kojoj se pripada, ali najpre to je priča o personalnom identitetu koje nose i predstavljaju.(...) Predtava "Rastrgnite me" Pozorišta "Kostolanji Deže", koje vodi Andraš Urban, svedoči o snazi ovog teatra, kreativnoj potentnosti ansambla, prirodi odnosa prema stvaraocima i publici koji kulturu jugo-sfere i te kako obeležavaju na poseban način."