Predstave

 

Miroslav Krleža: SPROVOD U TEREZIJENBURGU

 

 

 

BITEF TEATAR, Beograd i POZORIŠTE “KOSZTOLÁNYI DEZSŐ”, Subotica, Srbija

 

Miroslav Krleža:

SPROVOD U TEREZIJENBURGU 

 

DRAMATIZACIJA I REŽIJA
Anđelka Nikolić

DRAMATURGIJA
Kornelija Goli 
i Isidora Milosavljević

SCENA I KOSTIM
Olga Mrđenović

KOMPOZITOR
Draško Adžić

DIZAJN SVETLA
Nikola Zavišić

SCENSKI POKRET
Aniko Kiš

LEKTOR
Radovan Knežević

LEKTORKA ZA NEMAČKI JEZIK
Vesna Ćurčić

 

IGRAJU
Marija Bergam 
Gabor Mesaroš
Boris Kučov
Bojan Žirović

 

DIZAJN PROGRAMA I PLAKATA
Arpad Blaško

FOTO
Nenad Šugić

KAMERA, VIDEO MIKS, MONTAŽA I ADAPTACIJA VIDEA
Miroljub Vladić

 

PREMIJERNO IZVOĐENJE
31. oktobar 2018. godine, Scena BITEF teatra, Beograd
6. novembar 2018. godine, Pozorište "Kosztolányi Dezső", Subotica

 

 

 

 

Nedavno sam, pred spavanje, pročitala Andersenovu bajku u kojoj se, uzgred, pominje najmlađa ćerka nekog cara, koja je imala nezgodnu osobinu: govorila je istinu. Nju zato niko nije hteo, „i imaće puno vremena da šije pogrebnu košulju“, primetio je turobni pripovedač, i nastavio da razvija fabulu o drugim, uspešnijim likovima.

Nedugo potom slušala sam emisiju o predlogu da se ukine predmet filozofija u našim školama. Sagovornik, čijeg se imena ne sećam, uporedio je filozofiju sa vazduhom: ne razmišljamo na dnevnom planu o tome da li nam je neophodan, ali kako bismo živeli bez njega?

Između ova dva događaja, dogodio se i neslavni pokušaj grupe građana Savski nasip da prošeta na potezu od bloka 45 do kanala Galovica na Novom Beogradu, u cilju buđenja svesti o katastrofalnim posledicama divlje gradnje na ovom delu priobalja. Stasiti naoružani policajci, nemi i tupog pogleda, branili su besne vlasnike ilegalno podignutih vikendica - od žena, dece, šetača pasa i biciklista.

O zagađenju vazduha i vode, o opasnosti od poplave, o metastazi gluposti i narcizma, o osveti netalentovanih, o sahranjivanju istine - je i ova naša predstava.

A reč sprovod iz naslova čuvene Krležine pripovetke ne odnosi se samo na sahranu glavnog junaka, oberlajtnanta 17. pukovnije i doktora matematike Gejze Ramonga, već i na kraj jednog sveta – Austrougarske monarhije. U četvrtak 31.10.1918, tačno sto godina pre naše premijere, prestala je da postoji država u kojoj je živelo približno 23,5 miliona Slovena, 12 miliona Nemaca, 10 miliona Mađara, 3 miliona Rumuna i 2,5 miliona „ostalih“ naroda. Zanimljivo je razmatrati uzroke i posledice ovog kraja danas, u regionu koji još uvek nosi tragove raspada jedne druge multinacionalne i multijezične države, a teži novoj integraciji u okviru velike evropske zajednice, koja je takođe u krizi.

 

 

Reč rediteljke

 

 

Anđelka Nikolić diplomirala je na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti, u klasi profesora Slavenka Saletovića i Ljubomira Draškića, i na Katedri za francuski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu. Režirala je tridesetak predstava u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište – JDP, Atelje 212, Narodno pozorište u Beogradu, BITEF teatar, Malo pozorište „Duško Radović“), Novom Sadu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Vršcu, Kragujevcu, Celju, Ljubljani, po delima klasičnih pisaca (Sofokle, Šekspir, Gogolj, Breht, Jonesko, Beket, Nušić, Sterija...), kao i savremenika (Jelinek, Krimp, Lagars, Semenič, Dimitrijević, Perić...)

Učestvovala je na festivalima: Internacionalni teatarski festival Mess, Joakiminterfest, Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Beogradski Showcase Internacionalnog Teatarskog Festivala BITEF, Festival klasike u Vršcu, Dani komedije u Jagodini, Die Besten aus dem Osten / Slowenien (Beč, Austrija), Teden slovenske drame (Kranj, Slovenija), Prateći program Borštnikovog srečanja (Maribor, Slovenija) i dr. Za predstavu „Radnici umiru pevajući“ dobila je Sterijinu nagradu za režiju i Specijalnu nagradu Festivala malih scena u Kikindi. Za predstavu „Vučjak” nagrađena je na Festivalu klasike u Vršcu, za najbolju režiju i predstavu u celini. Dobitnica je Godišnje nagrade Malog pozorišta „Duško Radović“ (za „Dečak koji kaže da / dečak koji kaže ne“) i Nagrade Pikinog festivala u Velenju (za predstavu „Pipi Duga Čarapa“). Za predstavu „Šarlota“ dobila je Nagradu za umetničku hrabrost na festivalu PatosOffiranje u Smederevu. Predstavljala je Sloveniju na festivalu „Najbolje sa istoka“ u Beču (predstavom „Nisi zaboravila, samo se ne sećaš više“). Nagrađena je za režiju predstave „Epske igrice: Zidanje Skadra“ na Festivalu nezavisnih produkcija u Kragujevcu.

Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Član je komisije Eurodrama (Evropske mreže pozorišnih prevodilaca) i izvršnog odbora Assitej Centra Srbije. Koosnivačica je umetničke grupe Hop.la!, u okviru koje realizuje umetničke i istraživačke projekte. Inicirala je nastanak internacionalne i interkontinentalne organizacije Nice Directors, čiji je cilj da se zanimanje pozorišnog reditelja preispita, redefiniše i emancipuje od legata patrijarhata i uticaja neoliberalnog kapitalizma.