Predstave

 

PIAF-MARCHE

Režija i vizualni identitet predstave: Kinga Mezei

 

Edit Pjaf igra Kinga Mezei

Njenog muškarca igra Gabor Mesaroš

Klavirska pratnja: Ivan Varga

Dramaturg: Kornelia Goli

Koreograf: Aniko Kiš

Kostimi: Andrea Čonti, Katalin Gero

Projekcija: Atila Barat

Izrada scenografije: Atila Rapoti

Svetlo: Robert Majoroš, Edvard Mezei

Asistent reditelja: Zoltan Puškaš

 

19. decembra bi Edit Pjaf napunila sto godina

Naša predstava prikazuje fragmente iz života ove pevačice, njenu tragičnu sudbinu punu borbe i preispitivanja, njen karakter, uspehe i neuspehe- prikazujući doba kad su umetnici morali da prođu veliki put kako bi stekli zasluženu slavu i priznanje. Pjaf je u tome uspela. Njene pesme i dan danas određuju svet francuskih šansona.

Francuskoj šansoni-nasuprot engleskoj muzičkoj ostavštini- svojim muzičkim potencijalom doprinosi lepota francuskog jezika i nasleđe velikih francuskih pesnika. Koreni ovog muzičkog stila mogu se pronaći u poeziji Bodlera, Verlena i Renboa. Oni su svoju poeziju bazirali na melodičnost reči i kratkoj formi. Ovi muzičari bez „gitare“ su svoj umetnički izraz pronašli kroz simbiozu muzike i poezije. U njihovoj lirici se šansona pojavljuje kao materijal koji estetici poezije služi kroz melodiju i zvonkost reči.

Najveća ličnost francuske šansone Edit Pjaf- mala siva i beznačajna žena- je svojim pevanjem omađijala sve. Njen glas je bio snažan, pomalo promukao, sa karakterističnim akcentom. Svoje pesme je doživljavala ekstatično, kroz njena izvođenja publika je mogla da oseti ponižavajuću bedu, potčinjenost, muke i čar ljubavi. Ni na vrhuncu svoje karijere nije zaboravila svoje poreklo, koliko god da je zarađivala uvek je bila bez novca-bila je darežljiva i pomagala svima koji su joj se obratili za pomoć. Otkrila je i pomagala umetnike tog doba kao što su Iv Montan, Žilber Beko, Šarl Aznavur, Žorž Mustaki. Kao umetnik je ređala uspeh za uspehom, imala je svet pod nogama ali je kao čovek uvek bila nesrećna.

U našoj predstavi Kinga Mezei izvodi pesme na francuskom jeziku u pratnji jednog klavira. Pored nekoliko veoma poznatih šansona odabrali smo i one, koje su iako mala remek dela-nepoznata široj publici.

Naravno i te najpoznatije pesme imaju izuzetan uticaj i danas u svetskom muzičkom nasleđu.

 

POKROVITELJI:

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, Grad Subotica, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine