Predstave

 

Ingmar Bergman: RAZGOVOR U ČETIRI OKA

Režija: Nina Nikolikj

Autor: Ingmar Bergman

Adaptacija: Tamara Barackov

 

Igraju:

Amernis Nokshiqi-Jovanovska

Nina Dean

Petre Arsovski

Oliver Mitkovski / Blagoj Veselinov

Darja Rizova

Katina Ivanova

Damjan Cvetanovski

 

Kostimografija: Ivana Karanfilovska Ugurovska

Scenografija: Sanja Avramoska

Video i foto: Petar Kochiski

Plakat: Nika Gavrovska

Muzički konzultant: Maja Trajanoska

 

Trajanje predstave: 67 min.

Predstava sa srpskim i engleskim prevodom.

 

Lične ispovesti - Reč dramskog pisca:

Ako bi Bergmanov roman definisali jednim ključnim motivom, taj motiv bi bio -
sučeljavanje.
U predstavi Lične ispovesti protagonista priče, Anna Bergman, suočava se sa
sopstvenim izborima i odlukama, posledicama života u neuspelom braku prepunom
nerazumevanja, nasilja, osećaja krivice i patnje. Ishodeći iz te situacije
slika tradicionalne porodice istovremeno predstavlja i sučeljavanje sa ličnom
istorijom, sa prošlošću i pitanjem identiteta.
Lične ispovesti imaju strukturu romana koji savršeno korespondira sa
pozorišnim izrazom. Pet uzbudljivih, poetičnih i emotivnih delova romana, kao
i epilog funkcionišu kao nezavisne mikro-predstave sa precizno urađenim
opozicijama i izuzetno slojevitim i složenim odnosima.
Bez obzira što se radi o svešteničkoj porodici u zabiti daleke Švedske u
osvit 20. veka, Bergmanovi predstavljaju opšteljudsku i vanvremensku
porodicu. Kroz pomenute segmente, slaganjem delova mozaika izgrađen je
suptilan portret žene, kao i slika neprekidnog generacijskog sukoba,
arhetipskih sukobljavanja supružnika, roditelja i dece.
Lične ispovesti su intimni doživljaj prošlosti, težnja da sa određene
udaljenosti sagledamo sebe u želji da otkrijemo nepoznate dimenzije uspomena
i njihovog značenja, uprkos bolu koji ih prati. Sučeljavanje Ane Bergman sa
ličnostima koje su odredile i oblikovale njen život (sveštenik Jakob, suprug
Henrik, majka Karin i ljubavnik Tomas) istovremeno su podsećanje na smelost,
beskompromisnost i slobodu koje je možda izgubila. Privatne ispovesti
preispituju mogućnost i snagu pojedinca da uzme život u svoje ruke i da
prizna svoje greške. Sve u svemu, u priči se s gorčinom u ustima suočavamo sa
izgubljenim vremenom, propuštenim životnim prilikama, sa svesnom
požrtvovanošću i sagledavanjem sebe kakvi smo nekada bili, kakvi smo možda
mogli da postanemo i šta zaista jesmo.