ili facies hippocratica

Predstave

 

Ištvan Besedeš: Sardinijaili facies hippocratica

Igraju:
NEPOZNATI – koji to jeste za izvesno vreme - Akoš Buza k.g. (Buza Ákos)
REŠETKOV – zatvorski čuvar, koji je po CRNOM Pišta, ili o kome CRNI misli da je Pišta - Arpad Mesaroš (Mészáros Árpád)
REŠETKOV MLAĐI – isti taj čuvar, samo mnogo mlađi - Arpad Mesaroš (Mészáros Árpád)
DŽONIDEPO – komandant zatvora - Gabor Mesaroš (Mészáros Gábor)
KATANDŽIJA – vaspitač - Robert Lenard k.g. (Lénárd Róbert)
PRAVEDNIK – kralj lopova, unutrašnji gospodar zatvora - Imre-Elek Mikeš (Mikes Imre Elek)
EVANĐELISTA – neofit ili misionar - Daniel Gomboš k.g. (Gombos Dániel)
BISERKO – prva „dama“ gospodara zatvora - Zalan Greguš k.g. (Greguss Zalán)
CRNI – koji se nije borio za ovo – Endre Mačai k.g. (Mácsai Endre)
LUKAVKO – bradat kao Lenjin ili L(j)enon, profani svetac i martir - Atila Uri k.g. (Úri Attila)
DR. MILA OŠTRICA – ženski alterego DŽONIDEP-a, vešto rukuje skalpelom - Andrea Erdelj (Erdély Andrea)
ŽANA ŽILET – ne može se isključiti da je alter-ego DR. MILE OŠTRICE, vešto rukuje skalpelom - Marta Bereš (Béres Márta)
DR. MOZAK – simpatična (čak i onda kada je samo) faca na putu između mučionice i masovnih scena u ćeliji, sa sve manje noktiju, udova, iznutrice, itd., sve dok konačno ne nestane, premda je njena noga nalik žabljoj, nikad se ne zna - Zoltan Molnar k.g. (Molnár Zoltán)
MARUŠKA – starija žena - Marta Bereš (Béres Márta)
MAGDUŠKA – mlađa žena - Andrea Erdelj (Erdély Andrea)

Pokret: Deneš Debrei (Döbrei Dénes)
Scenografija: Zoltan Perovič (Perovics Zoltán)
Kostim: Tinde Varga (Varga Tünde)
Muzika: Erne Verebeš (Verebes Ernő)

Majstor svetla: Edvard Mezei (Mezei Edvárd)
Majstor tona: Arpad Tomo (Tómó Árpád)
Asistent reditelja: Robert Lenard (Lénárd Róbert)

Reditelj: Andraš Urban (Urbán András)
______________________


Predstava je nastala prema savremenom tekstu Ištvana Besedeša (pisca iz Sente), fragmentarnoj, apsurdnoj, filozofskoj drami s elementima izrazito grotesknog, nadrealističkog humora. Radnja se dešava u zatvoru, pri čemu se prepliće nekoliko tokova: čeka se dolazak predsednika, pojavljuje se jedan Nepoznati za koga ostali likovi misle da je Mesija (a ispostaviće se da je pijani kormilar), priprema se pozorišna predstava itd. Ovi narativni tokovi daju okvire za pokretanje različitih diskusija – o smislu egzistencije, nevinosti, grehu, krivici, protoku vremena, telesnosti i duhovnosti, kažnjavanju, funkciji i estetici pozorišta, državnom sistemu, politici, vlasti itd. Rediteljsko čitanje Besedeševog teksta je posve specifično, forma predstave je složena i nesvakidašnja, pa je, u tom smislu, značajna za razvoj scenskog jezika u našem pozorištu. U predstavi se višeznačno upotrebljava tehnologija (video-prenos, mikrofoni), što ima brojna značenja, na formalnom i na idejnom nivou. Ta vrsta radikalne tehnologizacije i teatralizacije rastvara pozorišni mehanizam i indirektno postavlja pitanja o odnosu žive i medijatizovane igre, prirodi živog, kao i medijskog izvođenja. Na značenjskom planu, tako se pokreću pitanja o društvenom nadzoru i kontroli, bezličnosti sistema, kao i o otuđenju ljudskog bića, u okolnostima ogromnog društvenog uticaja tehnologije i novih medija. Za ovu vrstu savremenog pozorišta, za koje se može reći da pripada postdramskom izrazu (kako ga je definisao Hans-Tis Leman), uobičajeno je da se gledaoci izlažu multiplim, simultanim slikama i radnjama, u različitim medijima. To stvara difuziju njihovog fokusa, traži ozbiljnije, aktivnije, posvećenije tumačenje predstave. Ova vrsta izraza ruši temelje teatarskog pristupa koji podrazumeva stvaranje iluzije i identifikacije s likovima. Promene u korišćenju medija, žanra i stila izvođenja u Sardiniji, traže od publike tumačenje bazirano na razumevanju veza između različitih izvora i materijala, a ne emotivnu reakciju. Ova dehijerarhizacija pozorišnih sredstava protivreči tradiciji koja je težila izbegavanju zbrke i uspostavljanju harmonije i razumljivosti. To znači i ukidanje klasičnog estetskog ideala organskog povezivanja elemenata i vodi do toga da se istovremeno mora paziti na pojedinačno i na celinu. Publika se namerno želi ostaviti (delimično) zbunjenom, kako bi aktivnije interpretirala i stvorila vlastite strukture značenja. Zbog zahteva za povećanu aktivnost gledalaca, u procesu tumačenja radnji na sceni, ovaj radikalan raskid s tradicionalnom dramskom linearnošću uključuje i određenu društveno-političku angažovanost, ma koliko taj pojam bio diskutabilan i porozan u ovom vremenu raznoraznih (post)post-izama.
Ana TASIĆ (Selektorka, 55. Sterijino pozorje)

______________________

Premijera: 29. april 2009. Subotica

Predstava traje 90 minuta bez pauze.
______________________

Donatori:
„OKM” (Ministarstvo za Obrazovanje i Kulturu - Mađarska) i „NKA” (Nacionalni Fond za Kulturu - Mađarska), Fond „Szülőföld” (Mađarska)

______________________
Festivali:

- 55. Sterijino pozorje (Novi Sad)
- XXII. Festival Mađarskih pozorišta u Kišvardi (Kišvarda, Mađarska)

Nagrade:

Nagrada novosadskog dnevnog lista DNEVNIK za režiju predstave Sardinija i Banović Strahinja - 55. Sterijino pozorje
______________________