...
Izrazito muzičke rediteljske
strukture je predstava “Breht - hardkor mašina” Andraša Urbana (muzika
Silarda Mezeija), u izvođenju pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice,
koja je za Infantov skroman prosek privukla posebno veliki broj
gledalaca. Urban se ovaj put suočio s jednim od najvećih likova teatra, i
to kako! Umetnički i diskurzivno, Urban uz pomoć svojih fenomenalnih
glumaca i glumica (Marta Bereš, Andrea Erdelj, Arpad Mesaroš, Imre Elek
Mikeš) predstavlja sve ono što je krasilo Brehtovu filozofiju teatra -
efekat distanciranja (“dopel fau”), igre svetla, deklamovanje teksta,
obraćanje publici...
Nipošto eksplicitno, fragmentarno udešeno, tu su teme vojne, seksa,
marksizma kao dijalektičkog materijalizma, politike, ljudske/ “narodske”
prirode, sve u punoj asocijativnoj potentnosti prepušteno gledaocu da
odredi i pozicionira, baš kako je Breht to želeo. Baš kao što ime kaže
(Breht - hardkor mašina) - psihološki intenzivno, fizički jako i
ekspresivno, dramaturški striktno precizno, duhovito ozbiljno... A
publika šestog dana 14. Infanta bila je pred još jednim uzbudljivim
delom Andraša Urbana i njegove uvek nepogrešivo odabrane ekipe.
“Za divno čudo”, ono što je možda i najveći kvalitet predstave “Breht -
hardkor mašina”, to je njena posebnost i razlika u odnosu na veliki deo
Urbanovog opusa, koji najčešće krasi svojevrsna surova beskompromisnost u
radu na večnim i teškim temama života/ smrti, ljubavi/ mržnje, ludila/
normalnosti, dobra/ zla... Predstava “Breht - hardkor mašina”, da ne
bude zabune, nije laka, ali zabavn(ij)a definitivno jeste.
Igor
Burić (Dnevnik, 01.07.2008.)
