Veče Andraša UrbanaPredstava
„Brecht – The Hardcore Machine” biće izvedena u Beogradskom dramskom
pozorištu
Reditelj Andraš Urban će na originalan način
obeležiti 42. Bitef. Njegove čak tri predstave, što je svojevrsni
kuriozitet, deo su ovogodišnjih festivalskih selekcija. Komad „Brecht –
The Hardcore Machine” pozorišni sladokusci imaće priliku da vide večeras
u 20 časova kao osmu predstavu u glavnom festivalskom programu na sceni
Beogradskog dramskog pozorišta. Kritičarka Ana Tasić u okviru
„Šoukejsa”, pratećeg programa 42. Bitefa, uvrstila je dva njegova
ostvarenja. Predstava „Urbi et orbi” koja je, da podsetimo,dobila
nagradu Okruglog stola na 53. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, i
Kovačevićev „Sabirni centar” izvedeni su proteklog vikenda, takođe na
sceni BDP-a. Oba dela naišla su na pozitivne reakcije kod inostranih
gostiju, kritičara i publike.
U večerašnjoj predstavi „Brecht –
The Hardcore Machine” Andraš Urban će uz pomoć svojih izvanrednih
glumaca predstaviti sve ono što je krasilo Brehtovu filozofiju teatra –
efekat distanciranja, igre svetla, deklamovanje teksta, obraćanje
publici.
Lucidnog Andraša Urbana pamtimo iz ranih devedesetih
godina 20. veka, kada je kao student režije skrenuo pažnju zanimljivim
pozorišnim kreacijama u Narodnom pozorištu u Subotici. Rođen u Senti,
Urban već sa 17 godina otvara prvu samostalnu pozorišnu radionicu.
Formira svoju trupu „Aiowa” koja teatar tretira kao specifičnu, ali i
ideološku akciju. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu upisuje režiju, u
klasi prof. Vlatka Grlića. Uporedo sa studiranjem, režira u Narodnom
pozorištu u Subotici, i dobija pozive za saradnju iz mnogih pozorišnih
centara.
Burna dešavanja iz naše bliske prošlosti uticala su na
ovog neobičnog reditelja. U trenutku kada su svi sa nestrpljenjem
iščekivali nova pozorišna ostvarenja, Andraš Urban se 1993. godine
povlači iz javnog života, napušta studije i prestaje da režira. Nešto
krupno se desilo u njegovoj duši, kako nam je nedavno rekao Urban, tako
da nije mogao da nastavi da studira, režira, odnosno učestvuje u
svakodnevnim životnim dešavanjima.
Tih nekoliko godina proveo je u
rodnoj Senti i nije se bavio pozorištem. To, kako je kasnije
objašnjavao, nije bila odluka, već jednostavno stanje duha.
Posle
pet godina nastavlja studije u Novom Sadu, kod profesora Bore
Draškovića, u čijoj klasi je diplomirao 2000. godine. Na radost
pozorišne publike počinje da režira u subotičkom pozorištu „Kostolanji
Deže” na čijem čelu je od 2005. godine. Režira i u drugim pozorištima,
vodi radionice u Rumuniji. Režirao je Bihnera, Šekspira, Dukovskog,
Arabala, Beketa, Brehta. Autor je kratkih filmova „Neko i neko”,
„Staklo”, „Kao da nas i nema” i knjige pripovedaka „Partizan iz zore”.
