Ceo dan danas slušam na Radiju B – 92 , o problemima prevarenih radnika, ovako ili onako – ali oni ostadoše bez posla!...Taj lament i vapaj, koji se čuje na sve strane, opredeljuje i razne političare, kao što je Rasim Ljajić, da osnuju i novu Stranku!..Kao da nam i stranaka već nije preko glave – jer naša se demokratija pretvotila u Partijsku Državnu Plutokratiju...
E, pa tim problemima se, ponovo, bavi Andraš Urban i u svom, sada već novom pozorištu, u mitskoj zgradi BIOSKOPA LIFKA, vlasnika jednog od najaktivnijnih bioskopskih i filmskih stvaralaca našreg dela Evropa, u svom vremenu, Alexandra Lifke. Na početku predstave, četvoto glumaca ovog malog, ali jako aktivnog, Madjarskog Pozorišta u Subotici, faktički prima piubliku , kao da im dolazi u posetu, ali istovremeno, pravi i pozorišnu atmosferu – najave, provokacije i obećanja. Znači, pomenuto četvoro gčlumaca, na ovoj novoj sceni, - prvu polovinu predstave, kad ova jednom počne, sedi u radničkim kostimima i bljuje vatru, kako bi skoro svaki gradjanin – prevaren u raznim manipulacijama TRANZICIJE! ... – kako bi, kažem, svako od nas, govorio o svom životu i o društvu, u okolnostima u koje je svako od nas, gurnut!
Andraš Urban, reditelj, pedagog i Upravnik ovog pozorišta, sastao se, na svom putu ka neizmernim dubinama POZORIŠTA, sa Albertom Camussom – i njegovim kultnim delom STRANAC! Kao što znamo, u ovom delu, drugog najznačajnijeg svetskog i francuskog Egzistenvcijaliste, govori se o svemu onom OTUDJENJU – čoveka od čoveka, čoveka od stvarnosti – na koju ne može da utiče, pa je zato frustriran...i na kraju dolazi ono poznato, Marksovo, otudjenje čoveka od svoje Generičke Suštine – od svoga rada, od prozvodnje, od profita, pd zarade...od života, programiranog izvan humanih vrednota, istorijski formiranih dometa života, komunikacije i strukture.
Glavno šta je Andraš Urban radio u svojoj novoj predsatavi – jeste – uspostavljanje SATRUKTURE! .. Tako je on i rekao svima svoj satav – da, Egzistencijalizam, kako Cammusa, tako i Sartrea – jeste STRUKTURALIZAM!..Ili ga bar najavljuje! Tako je Urban, stvarajući svoju predstavu o eksploataciji prevarenih stanovnika jedne države i društva, uspostavio i jedan umetnički prosede, koji je, nekako, nazvao ispovednom-fiction-faction dramom i predstavom! Tako smo dobili jednu, u ključu postdramskog aranžmana plasiranu, priču, analizu, kritiku – savremenih društvenih okolnosti, u kojima živimo svi...Četvoro mladih glumaca – Andrea Erdelji, Marta Bereš, Mikeš Imre Eleš i Arpad Mesaroš, prikazali su – s jedne strane, presek kroz taj novi Metod Andraša Urbana – metod koji zuahteva koncentraciju celog glumca tokom svih proba i predstava..Metod koji se bazira na ISPOVESTI i svesnom prolaženju kroz aktuelne društvene i lične i državne, ali i svetske – PROBLEME..od kojih se onda, gradi predstava – jedno opširno pismo, usmereno ka gledalištu i društvu, ali i ka istoriji i civilizacji!..Naravno, i to je legitimno!
I u ovoj, kao i u ostalim predstavama, Andraš Urban preispituje, pre svega na probama, a kasnije i na predstavama – moć i domet pozorišta - što je i bitno, da – koristeći različita sredstava izraza – teksta pre svega, pa zatim mizanscen, telo glumaca u svim izvodjačkim oblicima, muziku, sklop prostora...Sve to koristi Andraš Urban, da nas sve zajedno – kao i sebe i glumvce - zapita – KUDA MI TO, OVAKO KAKO IDEMO – IDEMO!? ..Suštinu tog pitanja, Urban postavlja i sam nudi razne odgovore u prolazu, kao natuknice, kao predlog za razmišljane, kao moralku, kao nadu, kao cilj..Sve to je – naravno, samo POKUŠAJ da se – danas i ovde (!) – uspostavi neka struktura – odgovornosti, dužnosti, krivice, nade, kreativnosti...Ali pre svega, mora da se PLATI DUG - moraju svi, koji su imalo KRIVI za besmisao o kome govorimo i u kome živimo – da svi oni budu prozvani i adekvatno KAŽNJENI, za sve one zločine koje su nam skrivili i u koje su i nas, nevoljko, uveli i nametnuli nam ODGOVORNOST ...
Tako bi se ovaj komad, po motivima Camusovog STRANCA, mogao zvati ODGOVORNOST!.. Odgovrnost za sve što smo radili i skrivili pred svojim porodicama, pred narodom i istorijom...Krivica za sve to – ta famoztna odgovornost – morala bi da pokrene jednu lavinu preispitivanja, a sve samo zato da bismo mogli da udjemo ČISTI u novi Svet..U svet koji i sami moramo da dopravljamo i doradjujemo, ali ne kao sitni lopovi i prevaranti – nego kao uspravni i ispravni ljudi, članovi svetskog Društva čestitith stanovnika, jedne države, ali i celog sveta, sa Univerzalnim pravima ljudskiog dostojanstva i saosećanja sa slabijima, a ne sa idejom eksploatacije istih!
Predstava u Novom Pozorištu, u tradicionalnoj zgradi bivšeg bioskopa LIFKA, sada zgradi KOSTOLANY DESO SZINHAZ – videli smo jednu novu – modernu i iskrenu, IDEJU POZORIŠTA koje traga po pepelu iskustava, po ostacima morala..sve sa idejom da se moral ponovo uzdigne i čovek postane ČOVEK!...Albert Camus je odlično odabran za tu svrhu i sva je prilika da će SVAKA premijera u ovom pozoirištu biti PRAZNIK!.. Čestitram!..Bravo – samo napred!
Goran Cvetković (Radio Beograd 2, utorak, 15. 12.2009.)
