...
Izrazito muzičke rediteljske strukture je predstava “Breht - hardkor mašina” Andraša Urbana (muzika Silarda Mezeija), u izvođenju pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice, koja je za Infantov skroman prosek privukla posebno veliki broj gledalaca. Urban se ovaj put suočio s jednim od najvećih likova teatra, i to kako! Umetnički i diskurzivno, Urban uz pomoć svojih fenomenalnih glumaca i glumica (Marta Bereš, Andrea Erdelj, Arpad Mesaroš, Imre Elek Mikeš) predstavlja sve ono što je krasilo Brehtovu filozofiju teatra - efekat distanciranja (“dopel fau”), igre svetla, deklamovanje teksta, obraćanje publici...
Nipošto eksplicitno, fragmentarno udešeno, tu su teme vojne, seksa, marksizma kao dijalektičkog materijalizma, politike, ljudske/ “narodske” prirode, sve u punoj asocijativnoj potentnosti prepušteno gledaocu da odredi i pozicionira, baš kako je Breht to želeo. Baš kao što ime kaže (Breht - hardkor mašina) - psihološki intenzivno, fizički jako i ekspresivno, dramaturški striktno precizno, duhovito ozbiljno... A publika šestog dana 14. Infanta bila je pred još jednim uzbudljivim delom Andraša Urbana i njegove uvek nepogrešivo odabrane ekipe.
“Za divno čudo”, ono što je možda i najveći kvalitet predstave “Breht - hardkor mašina”, to je njena posebnost i razlika u odnosu na veliki deo Urbanovog opusa, koji najčešće krasi svojevrsna surova beskompromisnost u radu na večnim i teškim temama života/ smrti, ljubavi/ mržnje, ludila/ normalnosti, dobra/ zla... Predstava “Breht - hardkor mašina”, da ne bude zabune, nije laka, ali zabavn(ij)a definitivno jeste.
Igor Burić (Dnevnik, 01.07.2008.)
