Izazivanje katarze"Kostolanji
Deže" u Beogradu
U beogradskom
"Bitef teatru" u martu je gostovalo sada već čuveno subotičko mađarsko
pozorište "Kostolanji Deže"("Kosztolányi Dezső"). Prepune sale svake
večeri i atmosfera koja se kretala od napete tišine do potpune
egzaltacije, još jednom su pokazali da predstave koje radi trupa
predvođena Andrašom Urbanom predstavljaju retko uzbudljivo pozorišno
iskustvo.
"Urbi et orbi", "Brecht - The Hardcore Machine",
"Turbo Paradiso" i "The Beach" su četiri komada koja su tom prilikom
izvedena. Pošto su prva dva već poznata beogradskoj publici sa Bitefa
2008, koncentrisaćemo se na potonja, koja su sada imala svoju premijeru u
glavnom gradu.
"Turbo Paradiso" govori o frustracijama života u
sredini obeleženoj agresivnošću i nacionalizmom, a iz samog teksta, kao
i naglih jezičkih transfera s mađarskog na srpski, shvatamo da je ovu
univerzalnu priču moguće i preciznije lokalizovati u Srbiju devedesetih
godina. Scene su kratke i zastrašujuće efektne, a glumački ansabl
savršeno uigran, što u slučaju ovog teatra znači i zadivljujuću telesnu
oslobođenost (mađarska glumačka škola stvara izuzetno spremne i
samouverene glumce, u šta smo nedavno mogli da se uverimo i kada je u
Ateljeu 212 gostovalo novosadsko pozorište "Újvidéki Színház"). Kao
primer rediteljskog pristupa kojim se dekontruiše i ironijski osvetljava
preteća atmosfera nacionalizma može se uzeti lajtmotivska scena u kojoj
glumci obučeni u maskirne uniforme izvode vojničku koračnicu koja
postepeno prelazi u nešto poput srpskog kola; potom se ritam opet menja u
stepovanje, pa u veseli kabaretski ples... Nakon niza prizora koji
ostavljaju gorak ukus (kao i u predstavi "Urbi et orbi", deo komada
baziran je na ispovestima), u trenutku kad tišina u publici preti da
preraste u ozlojađenost, glumci "izlaze" iz svojih uloga i na srpskom
najavljuju deo u kom će publika biti pozvana da učestvuje. Da ne bismo
kvarili užitak onima koji će predstavu odgledati nekom narednom
prilikom, reći ćemo samo da je usledilo emotivno pražnjenje kakvo skoro
nije viđeno na domaćim scenama, katarza o kojoj smo samo čitali u
knjigama.
Dok je "Turbo Paradiso" posvećen Danilu Kišu,
predstava "The Beach" bazirana je na Kamijevom "Strancu" i ispituje
poreklo, granice i na kraju posledice hipertrofiranog egoizma praćenog
nedostatkom elementarnog saosećanja prema drugima. Precizna opažanja
ovih pojava u svakodnevnom životu terala su publiku na smeh, a prizorima
glumaca koji uvaljani u vlažni pesak poziraju na zamišljenoj plaži
Urban je ponudio upečatljivu vizuelnu materijalizaciju
samozaljubljenosti. Logično izvedeni zaključak ipak je zvučao jezivo u
svojoj emotivnoj ispražnjenosti - samo ubistvo bilo je pretvoreno u skup
glasova, jedno "beng" koje više ne znači ništa.
Posle učešća na
Bitefu pre dve godine, direktor teatra "Kostolanji Deže" i reditelj sve
četiri predstave odigrane u Bitef teatru Andraš Urban, objasnio je da
pozorište koje on prevodi predstavlja deo kako mađarske, tako i srpske
pozorišne scene: "A mislim da je vreme da se shvati da to možda i nije
neki poslednji segment kulture ove zemlje, da to nije nešto malo niti
sporedno, nego baš nešto što se i voleti može, i smatrati značajnim, ili
bar osećati svojim", rekao je poznati reditelj tada za "Blic". Čini se
da se za dve godine ipak mnogo primenilo u percepciji vojvođanskih
pozorišta na mađarskom jeziku, i dobro je da je tako.
U
predstavama teatra "Kostolanji Deže" glume Marta Bereš, Andrea Erdelj,
Imre-Elek Mikeš, Arpad Mesaroš, Julia Kokrehel i Gabor Mesaroš.
Koreograf je Marin Jaramazović, majstor scene i svetla Atila Uri, a
kostimograf Silvija Uri Sič. Internet stranica je www.kosztolanyi.org.
