Nataša Pejčić: Surovost, snaga, poetika i nostalgija (Dnevnik)

Predstava “Sardinija” Pozorišta “Deže Kostolanji” iz Subotice bavi se temom zatvora, ali to i nije pravi zatvor, kako je napomenuo autor ovog komada Ištvan Besedeš u razgovoru za Okruglim stolom, već je u pitanju zapravo kombinacija više elemenata, ili, po rečima reditelja Andraša Urbana, prostor s više značenja: ne samo zatvor, niti samo ostrvo. To je u stvari analiza stanja slobode – egzistencijalne, društvene, političke, napomenuo je Besedeš, dodajući da tekst govori i o destrukciji ljudskog tela, ali istovremeno i dramskih pravila, jer ga zanima i sloboda u pozorištu i istraživanje odnosa u njemu. Besedeš objašnjava da je to više kritika lažnih sloboda, odnosno našeg utiska da smo slobodni.
Reditelj ove predstave Andraš Urban smatra takođe da ova predstava govori o slobodi i neslobodi čoveka, te da je činjenica da je svet ovakav kakav jeste, koji on ne podržava, ali on jeste takav, i zato je tako i prikazan. Besedeš je u razgovoru napomenuo da su za njega važni mitovi, a u ovom komadu se bavi hrišćanskim, i još nekima koji nisu napisani, kako je primetio, ali ih ima u predstavi, kao mitovi savremenog sveta, o potrošačkom mentalitetu, trgovini ljudskim organima.
Iako je na Okruglom stolu iznet utisak da je to još jedna predstava reditelja Andraša Urbana koja se bavi mitovima, on je napomenuo da on mitove ne koristi i ne barata njima tako svesno, kao što možda drugi misle. Za njega je to samo način da izazove određenu provokativnost. Mitovi su, po rečima Urbana, prilično osetljiva arhetipska podloga koja obezbeđuje dijalog, i to upravo onaj koji on želi da isprovocira.

N. Pejčić (DNEVNIK, 5. 30. 2010)