Igor Burić: Evo čoveka, evo njegove smrti (Dnevnik)

Izvedbom „Sardinije“ Ištvana Besedeša, u režiji Andraša Urbana, pozorišta „Kostolanji Deže“ iz Subotice, na Sterijinom pozorju u petak je počeo program nacionalne drame selektorke Ane Tasić.
„Ecce homo!“ uzviknuo je Niče u svom autobiografskom radu, koji je sažeo njegovu specifičnu filozofiju života, sveta i čoveka kao bića pod represijom, bića kojem je potrebno oslobođenje. Na sličan način, aristokratski po svojoj fragmentarno-poetskoj formi komunikacije, postupaju i Senćani Besedeš/ Urban, a zatim i Erne Verbeš komponujući muziku i Deneš Debrei, koji je komponovao pokret za predstavu „Sardinija“. Ona je tako postala delo pseudodramske, pseudofilozofske i pseudomjuzikl forme, koje na bitno autentičan način dekonstruiše, „razara“ uobičajeno tkivo same pozorišne predstave i pretvara ga u orgazmični spektakl scenskih dešavanja. Priča je „jednostavna“: grupa zatvorenika izolovana je na ostrvu okovanom ledom i pokušava da se izazovu – života-sveta-čoveka – odupre vlastitim grčevima „otcepljenja“, od kojih je jedan posebno srećan – grč umetnosti, tako evidentan u Urbanovom radu. Srećan je i „ostrvski uzorak“ društva, stvarnosti, a za to posebne zasluge pripadaju u ovom slučaju proširenom glumačkom ansamblu „Kostolanji Deže“ sinhaz, koji u predstavi „Sardinija“ apstraktnost cele stvari fizički i vokalno dovodi do maksimuma estetskog.

Igor Burić (DNEVNIK, 5. 30. 2010)