Ceo dan danas slušam na Radiju B – 92 , o problemima prevarenih
radnika, ovako ili onako – ali oni ostadoše bez posla!...Taj lament i
vapaj, koji se čuje na sve strane, opredeljuje i razne političare, kao
što je Rasim Ljajić, da osnuju i novu Stranku!..Kao da nam i stranaka
već nije preko glave – jer naša se demokratija pretvotila u Partijsku
Državnu Plutokratiju...
E, pa tim problemima se, ponovo, bavi Andraš Urban i u svom, sada već
novom pozorištu, u mitskoj zgradi BIOSKOPA LIFKA, vlasnika jednog od
najaktivnijnih bioskopskih i filmskih stvaralaca našreg dela Evropa, u
svom vremenu, Alexandra Lifke. Na početku predstave, četvoto glumaca
ovog malog, ali jako aktivnog, Madjarskog Pozorišta u Subotici,
faktički prima piubliku , kao da im dolazi u posetu, ali istovremeno,
pravi i pozorišnu atmosferu – najave, provokacije i obećanja. Znači,
pomenuto četvoro gčlumaca, na ovoj novoj sceni, - prvu polovinu
predstave, kad ova jednom počne, sedi u radničkim kostimima i bljuje
vatru, kako bi skoro svaki gradjanin – prevaren u raznim manipulacijama
TRANZICIJE! ... – kako bi, kažem, svako od nas, govorio o svom životu i
o društvu, u okolnostima u koje je svako od nas, gurnut!
Andraš Urban, reditelj, pedagog i Upravnik ovog pozorišta, sastao se,
na svom putu ka neizmernim dubinama POZORIŠTA, sa Albertom Camussom – i
njegovim kultnim delom STRANAC! Kao što znamo, u ovom delu, drugog
najznačajnijeg svetskog i francuskog Egzistenvcijaliste, govori se o
svemu onom OTUDJENJU – čoveka od čoveka, čoveka od stvarnosti – na koju
ne može da utiče, pa je zato frustriran...i na kraju dolazi ono
poznato, Marksovo, otudjenje čoveka od svoje Generičke Suštine – od
svoga rada, od prozvodnje, od profita, pd zarade...od života,
programiranog izvan humanih vrednota, istorijski formiranih dometa
života, komunikacije i strukture.
Glavno šta je Andraš Urban radio u svojoj novoj predsatavi – jeste –
uspostavljanje SATRUKTURE! .. Tako je on i rekao svima svoj satav – da,
Egzistencijalizam, kako Cammusa, tako i Sartrea – jeste
STRUKTURALIZAM!..Ili ga bar najavljuje! Tako je Urban, stvarajući svoju
predstavu o eksploataciji prevarenih stanovnika jedne države i društva,
uspostavio i jedan umetnički prosede, koji je, nekako, nazvao
ispovednom-fiction-faction dramom i predstavom! Tako smo dobili jednu,
u ključu postdramskog aranžmana plasiranu, priču, analizu, kritiku –
savremenih društvenih okolnosti, u kojima živimo svi...Četvoro mladih
glumaca – Andrea Erdelji, Marta Bereš, Mikeš Imre Eleš i Arpad Mesaroš,
prikazali su – s jedne strane, presek kroz taj novi Metod Andraša
Urbana – metod koji zuahteva koncentraciju celog glumca tokom svih
proba i predstava..Metod koji se bazira na ISPOVESTI i svesnom
prolaženju kroz aktuelne društvene i lične i državne, ali i svetske –
PROBLEME..od kojih se onda, gradi predstava – jedno opširno pismo,
usmereno ka gledalištu i društvu, ali i ka istoriji i
civilizacji!..Naravno, i to je legitimno!
I u ovoj, kao i u ostalim predstavama, Andraš Urban preispituje, pre
svega na probama, a kasnije i na predstavama – moć i domet pozorišta -
što je i bitno, da – koristeći različita sredstava izraza – teksta pre
svega, pa zatim mizanscen, telo glumaca u svim izvodjačkim oblicima,
muziku, sklop prostora...Sve to koristi Andraš Urban, da nas sve
zajedno – kao i sebe i glumvce - zapita – KUDA MI TO, OVAKO KAKO IDEMO
– IDEMO!? ..Suštinu tog pitanja, Urban postavlja i sam nudi razne
odgovore u prolazu, kao natuknice, kao predlog za razmišljane, kao
moralku, kao nadu, kao cilj..Sve to je – naravno, samo POKUŠAJ da se –
danas i ovde (!) – uspostavi neka struktura – odgovornosti, dužnosti,
krivice, nade, kreativnosti...Ali pre svega, mora da se PLATI DUG -
moraju svi, koji su imalo KRIVI za besmisao o kome govorimo i u kome
živimo – da svi oni budu prozvani i adekvatno KAŽNJENI, za sve one
zločine koje su nam skrivili i u koje su i nas, nevoljko, uveli i
nametnuli nam ODGOVORNOST ...
Tako bi se ovaj komad, po motivima Camusovog STRANCA, mogao zvati
ODGOVORNOST!.. Odgovrnost za sve što smo radili i skrivili pred svojim
porodicama, pred narodom i istorijom...Krivica za sve to – ta famoztna
odgovornost – morala bi da pokrene jednu lavinu preispitivanja, a sve
samo zato da bismo mogli da udjemo ČISTI u novi Svet..U svet koji i
sami moramo da dopravljamo i doradjujemo, ali ne kao sitni lopovi i
prevaranti – nego kao uspravni i ispravni ljudi, članovi svetskog
Društva čestitith stanovnika, jedne države, ali i celog sveta, sa
Univerzalnim pravima ljudskiog dostojanstva i saosećanja sa slabijima,
a ne sa idejom eksploatacije istih!
Predstava u Novom Pozorištu, u tradicionalnoj zgradi bivšeg bioskopa
LIFKA, sada zgradi KOSTOLANY DESO SZINHAZ – videli smo jednu novu –
modernu i iskrenu, IDEJU POZORIŠTA koje traga po pepelu iskustava, po
ostacima morala..sve sa idejom da se moral ponovo uzdigne i čovek
postane ČOVEK!...Albert Camus je odlično odabran za tu svrhu i sva je
prilika da će SVAKA premijera u ovom pozoirištu biti PRAZNIK!..
Čestitram!..Bravo – samo napred!
Goran Cvetković, Radio Beograd 2- ug
torak, 15. 12.2009.
