“A sad nešto sasvim drugačije!”,
komotno bi mogao da bude podnaslov ili najava nove predstave glumaca
okupljenih oko pozorišta “Deže Kostolanji” u Subotici, koje je ovaj put
vodila Olivera Đorđević, a ne Andraš Urban, kako je to već uobičajeno i
gotovo opšte poznato.
Samo, “Terapija” i pored svoje žanrovske
specifičnosti (komedija) u opusu subotičkog pozorišta u Harambašićevoj,
i dalje nosi Urbanov impuls koji je zaiskrio još u predstavi “Urbi et
orbi” - snažnu prisutnost u aktuelnom, stvarnom, životnom, istinitom...
Iako predstavu otvara interna šala da glumci i glumice ovaj put neće da
se obnažuju, oni to zapravo i te kako rade, jer bez toga u visokim
dozama, očigledno nema ni velikog efekta.
Ono što se pod Urbanovom
rediteljskom palicom sad već uredno radi - “postepeno napušta komad” -
Olja Đorđević je sprovela “još“ radikalnije, “terajući” aktere da ne
samo napuste komad, nego i brojne druge teatarske konvencije, odvodeći
“Terapiju” u jedan skoro cirkuski manir. Djurangova klasično američki
plošna komična tematizacija ljubavnih odnosa u vreme ravnopravnih “bi”,
“homo”, “lezbo” i “hetero” seksualnih tendencija, poput neke karaoke
matrice služi da predstava preraste u urnebesnu i pozorišno
inteligentno raspojasanu priču, medli o sukobu polova, odnosno pravom
malom ratu, kako se to muškarcu i ženi u potrazi za onim pravim/ pravom
najčešće čini. U potrazi u kojoj su dozvoljena (i pogrešna) sva
sredstva s indikacijama koje su istovremeno i kontraindikacije.
Šest
glumaca, šest vešto intimiziranih “ispovesti”, šest maestralno
karikiranih likova koji uglavnom fizičkom ekspresijom probijaju granice
očekivanog. Koliko god da je često u pozorištima na repertoar
postavljeno jedno delo koje osim lekovitih, humorističnih, i nema nekih
većih pretenzija, toliko je i retko cilj postignut. Čovek se
jednostavno, ne može stalno smejati istim fazonima, istim manirima pri
izvedbi, istim piscima (uglavnom iz prošlog ili pretprošlog veka)...
“Deže Kostolanji” vraća nadu ili, bar, nudi izuzetak i svetao primer
kako i koliko jedna predstava može da oraspoloži i realno zaoštrenu
situaciju (slučaj ljubavna veza) otupi i učini pomirujućom.
I nekako
uvek na kraju, ali kao apsolutni prvaci, nižu se fantastično komični
Imre-Elek Mikeš/ godinu u vezi, luda, ali baš luda doktorka Marte
Bereš/ ne zna da li je u vezi i njen još luđi partner i kolega doktor
Čabe Ralbovskog/ nije u vezi - slobodan, iznenađujuće rafinirani gej
Arpada Mesaroša (dve i po godine u vezi) i šarmantni konferansije
Gabora Mesaroša/ nije u vezi. Andrea Erdelj/ it’s complicated se
izdvaja zato što, “jadna”, zbog uloge strejt devojke nije mogla toliko
da šmira, ali, verujte, ništa joj nije falilo, naprotiv, ona je bila
ženski prototip par ekselans!
Igor Burić (Dnevnik, 23.01.2009)
