Igazgató -

Rođen 1970. u Senti.
Još kao sedamnaestogodišnjak stvara samostalnu pozorišnu i književnu radionicu (bio autor, reditelj i glumac). Kasnije  formira pozorišnu trupu "Aiowa", koja je teatar tretirala kao specifičnu, ali ipak sveumetničku ideološku akciju.
Upisuje režiju na novosadskoj Akademiji umetnosti, studira filmsku i pozorišnu režiju, režira u subotičkom Narodnom pozorištu. Sredinom devedesetih napušta studije, rad u pozorištu i godinama živi povučeno.
Režiju diplomira 2000, u klasi prof. Vlatka Gilića i Bora Draškovića i ponovo intenzivno radi u pozorištu. Uz podršku segedinskog MASZK-a i vlastitog ansambla stvara i "nezavisne" pozorišne predstave. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala Desiré Central Station. Radi u Novom Sadu i Beogradu, vodi umetničke radionice u Rumuniji, odlazi na studijsko putovanje u Japan. Od 2005. direktor je Mađarskog gradskog pozorišta "Deže Kostolanji" u Subotici.
Na pozorište gleda kao na prosvetljeni prostor ponekad provokativne akcije, gde se misli, govori i organizuje specifičan vid umetničke stvarnosti.
Predstava je za njega komuikacija i druga stvarnost koja postoji za sebe, ali nastaje u odnosu izvođača, izvođene stvarnosti i gledaoca. Režiju ostvaruje preko interaktivne komunikacije s glumcem.
Režije (izbor): vlastiti projekti Gušteri, Rosa; G. Bihner, Vojcek; Šekspir, Hamlet; Dejan Dukovski, Mamu mu jebem, ko je prvi počeo; F. Arabal, Piknik na frontu; Jordan Radičkov, Lazarica (Balkanstage Bugarska); Janoš Pilinski/Urban, Deca;  Beket, Čekajući Godoa; Silvija Plat/Urban, Devojka koja je lajala na mesec; Šekspir, Ukroćena goropad; Brecht The Hardcore Machine (Berlin); D. Kovačević, Sabirni centar; Danilo Kiš, Turbo Paradiso (po Enciklopediji mrtvih).
Kratki filmovi: Neko i neko, Staklo (AU Novi Sad–TV Novi Sad); Kao da nas i nema (AU Novi Sad)
Partizan iz zore, pripovetke, zEtna

1989 - Prva nagrada Festivala malih i eksperimentalnih scena u Pančevu