BRECHT - THE HARDCORE MACHINE
retropolitička akcija sa plesom i muzikom
po "Bukovskim elegijama" Bertolta Brehta
Brecht-The Hardcore Machine govori o mladoj radnici koja, pre nego li nalakira nokte, navuče radničke rukavice koje joj se nađu pred nogama, i u tom trenutku zakorači u čudesni svet ideologije i senzualnosti. Rad. Glad. Seks. Vlast. Zabava. Class struggle is not dead.
Uloge:
Marta Bereš
Andrea Erdelj
Arpad Mesaroš
Imre Elek Mikeš
Pokret: Heni Varga
Muzika: Silard Mezei
Kostim i scenografija: Tinde Varga
Tehnički saradnik: Atila Uri
Reditelj, dramaturg: Andraš Urban
Premijera: 20. 04. 2007 - ACUD Theatre, Berlin
_________________________
Predstava traje 50 minuta bez pauze.
_________________________
Festivali:17. THEALTER (Segedin, Mađarska)
"ASZTAL" - 3. Susret alternativnih pozorišta u "Szkéné" Pozorištu (Budimpešta, Mađarska)
14. INFANT (Novi Sad)
"ASZSZ" - XIV. Smotra alternativnih pozorišta (Debrecin, Mađarska)
42. BITEF (Beograd)
Platforma "dunaPart" (Budimpešta, Mađarska)
XII. FAKI (Zagreb)
"TESZT" - Temišvarski susret pozorišta iz evroregije (Temišvara, Rumunija) _________________________
Glavni sponzor:
BIPOLAR – Nemačko-mađarski kulturalni projekti
Koprodukcioni partneri:
ACUD Theater - Berlin, Udruženje ”MASZK” - Segedin
_________________________
"Snažna i emotivna, ironična, eksperimentalno iskadrirana, ali i dobro izbalansirana predstava, sačinjena od slika i poenti koje su svaka za sebe dovoljno jake, uz to i povezane zajedničkom niti koja svedoči o visokom standardu, kako umetničkom, tako i tehničkom."
Obrazloženje žirija za glavnu nagradu 14. Infanta (03.07.2008)
"Pozorište može pružiti doživljaj i bez reči. Čoveka ponese idejno bogatstvo režije i utegnutost forme. Pre svega vidimo kratke scene nasilja i moći, o sputavanju individue i njenog slamanja. Na momenat se kristališe scena, i glumac se pokreće na svetlu, ali u sledećem momentu je već svemu kraj, i lik se gubi u tami... Iz otpora i ugnjetenosti, životinjskog nasilja i čovečnosti se stvara pokretačka snaga. Zaintrigirajući je doživljaj videti Brehtove reflekcije vezane za 17. juni na mađarskom jeziku, tamošnji nemiri iz 56-e, u zavisnosti od aspekta gledišta, predstavljaju kulminaciju borbe protiv stalinizma i komunizma. Mađarski glumci unose u diskusiju jednu vrstu originalne istorijske autentičnosti."
Tom Mustrof (Neues Deutschland, 26.04.2007)
"Andraš Urban reditelj, u komadu Breht-The Hardcore Machine, vrlo oštro, i u složenim slikama prikazuje umetnički konflikt pisca Brehta vezano za radnički ustanak 17-og juna 1953. Komad je inspirisan Brehtovim Elegijama iz Bukova, koji ciklus pesama savlja pod lupu ulogu partije i države, i postavalja pitanje opravdanosti njihovog postojanja. Predstava prikazuje upravo ovo dvoumljenje u vezi sa partijom i državom."
Ulrike Borovćik (Berliner Morgenpost, 23.04.2007)
"Kako čitamo Elegije iz Bukova? Andraš Urban je i sam upoznao Brehtove konflikte, strahote i more. Ove pesme su pune sarkazma. Taj novi jezik Breht naziva “Kadervelšom“, i smatrao je da bi vlada mogla raspustiti narod i izabrati novi. Tekst je štur, političan i poetičan, i baš zato su varijacije bezbrojne."
Barbara Fuks (Zitty Berlin, 19.04.2007)
"Urban se ovaj put suočio s jednim od najvećih likova teatra, i to kako! Umetnički i diskurzivno, Urban uz pomoć svojih fenomenalnih glumaca i glumica predstavlja sve ono što je krasilo Brehtovu filozofiju teatra - efekat distanciranja, igre svetla, deklamovanje teksta, obraćanje publici. (...) Sve u punoj asocijativnoj potentnosti prepušteno gledaocu da odredi i pozicionira, baš kako je Breht to želeo. Baš kao što ime kaže (Brecht – The Hardcore Machine) - psihološki intenzivno, fizički jako i ekspresivno, dramaturški striktno precizno, duhovito ozbiljno... “Za divno čudo”, ono što je možda i najveći kvalitet predstave, to je njena posebnost i razlika u odnosu na veliki deo Urbanovog opusa (...) da ne bude zabune, nije laka, ali zabavn(ij)a definitivno jeste.”
Igor Burić (Dnevnik, 01.07.2008)
"Produkcija Andraša Urbana kao da je rodena u Berlinu, scenska diskurzija Brehtovskih motiva ukazuje na Wilhelma Rajha tridesetih godina ali se nije tamo rodila nego u jednom prigušenom, apokrifnom, fantazmagoričnom, dijaboličnom vojvodanskom svetu. Ispostavilo se da jedan Mađar sa Balkana ima šta saopštiti svetu, ali za to u celosti treba da bude Mađar sa Balkana."
"To je transparencija nepredvidivog inteziteta i pojavljivanja nasilja, skrušenosti, poniženja, osramocivanja, lepog i užasnog, nevinog i razarajućeg, finog, grubog. Glumci su odlični, svi do jednog su gospodari svoih tela, koji funkcionišu kao skupi pozorišni instrumenti. (...) Sve je na sceni što je dosad karakterisalo delo Andraša Urban. Nije se menjala ni gustina ni dubina, ali ni intenzitet. Nešto se ipak menjalo. Ova sadašnja predstava je lakša za probavu, za gledanje (bojim se reći: zabavnija) od dosadašnjeg proseka, a da to nije primoravalo režisera-direktora-pozorišta na kompromise."
"Dekoracija je minimalna, a i nepotrebna. Nadomeštava je ljudsko telo. Ali šta čovek može da počne sa tom površinom ako je duša sputana. Šta se dešava kada duša hoće nešto drugo no što mora?"
"Izvrsni glumački rad, zajedničko disanje celokupnog štaba, konstantna koncentrisanost, stalna prisutnost je prevashodni zadatak, čijim ostvarivanjem suština postaje uverljiva, cela produkcija se pretvara u nočnu moru, postaje katarktični doživljaj. "
Arnold Terek (Magyar Szó, 13.06.2007)
"Osecaš udarac u obraz, jer drži ogledalo pred tobom. U dnu srca stvarno smo svi mi takvi."
Eva Njemčok (www.thealter.hu, 19.07.2007)_________________________
Nagrade:
Nagrada za najuspeliji eksperiment - predstavu u celini - INFANT 2008 (Novi Sad)
_________________________
Predstava traje 50 minuta bez pauze.
Kapcsolódó sajtó:
