URBI ET ORBI
verbalno tekstualni oralitet
postepeno napuštajući istoimeni komad Janoša Pilinskog
Urbi et orbi je je četvoročlana, muzičko-plesna ispovest.
Igraju:
Marta Bereš - Moni
Andrea Erdelj - Žuži
Arpad Mesaroš - Tibor
Imre Elek Mikeš - Zoltan
Kostim: Svako spava u čemu želi.
Tehnički saradnik: Atila Uri
- U dubini naših dela mi sami, slobodno ja, i beskrajna sloboda. -
Tekst predstave je specifičan, osnova je istoimena drama Janoša Pilinskog, ali sama predstava je rađena kao improvizacija. Tekst je uglavnom promenjiv, sadrži delove spisa Pilinskog i Hajnera Milera.
Pilinski je svojevremeno napisao jednočinku pod naslovom Urbi et orbi. Ali, kako je to naznačeno i u programskoj svesci, predstava je rađena uz postepeno zanemarivanje komada Janoša Pilinskog. U njoj, na primer, nema njegovih pesama, ali pojavljuje se kratak teskt Hajnera Milera. Nije reč o večeri poezije, nego o jednom sasvim novom komadu koji je nastao povodom komada Urbi et orbi, tokom procesa proba koje smo ouobličavali i usmeravali zajedno s glumcima, Martikom Bereš, Andreom Ardelj, Arpadom Mesarošem i Imreom Mikešom. Sedamdeset do osamdeset procenata ove predstave ima karakter improvizacije. Istina, ima u njoj mnogo teksta, ali određene su samo neke njegove tačke. Svaki trenutak predstave mora da ostane živ, nadam se i da ostaje. Konačna forma se, dakle, uvek rađa u datom trenutku, pa se tako sve predstve unekoliko razlikuju...
U Pilinskom i vidim i ne vidim presni svet naše predstave. Iz njegovih pesama uvek izbija neizmerna bol, i mada u našoj predstavi te eruptivne ispovesti nisu toliko iznijansirane kao u poeziji Pilinskog, veoma su ljudske, što možda u ovom slučaju ima veću težinu, veću vrednost, jer pozorište pokušava da bude živo, a ne recitacija.
Andraš Urban
_______________________
"Da li se bojimo? Ima li kazne? Šta je greh danas, u ljudski razodenutom dobu rialiti šoua i Interneta koji izlaže i nudi sve a ne daje ništa opipljivo? Ima li vere, u šta, i da li ona boli? Tim pitanjima bavi se snažna, blasfemično zabavna i opominjuće jezna predstava Urbi et orbi Andraša Urbana, čiji naslov i "tendencija" smisleno koketiraju s ispražnjenom punoćom nekadašnjih cezarskih i papskih objava a njena scenska logika s nekim od uzoritih primera artističkog performansa šezdesetih godina prošlog veka, baš kao i sa medijskim, elektronskim, večito uključenim i znatiželjnim očima i ušima našeg globalnog sela. U maloj formi dobro naznačene večernje paramedijske ispovedaonice koja od nehumanih pomagala uključuje tek mikrofon, jedan sapun, lavor, kolica, metalno bure..., a od humanih fragmente teksta Janoša Pilinskog, Hajnera Milera, religijskih napeva i pripeva, poneki kupletić, pa umetnosti svesnog reditelja, četiri posvećena glumca i otvoren prostor za improvizaciju, tako nastaje scenska vrsta koju reditelj smisleno naziva "oralitetom" i koja nekanonski objedinjuju energije kabarea, moraliteta, ritualne igre, postbrehtovske agitovke i očiglednog iskoraka u domen propitivanja dejstva poetskog tamo gde mu se mesto već umalo zatrlo. Sinhrono napet u traženju aktivnog oblika verbalnog, oralnog teatra i sveže krvi neverbalnog scenskog "orakuluma" - u kome se snažno i dovršava, litanijama izgovorenih reči uprkos, taj komad kaže da sami moramo odgovoriti na pitanja koja nam on postavlja baš kao što ih nekad postavljamo i sami. A njegov pravi odgovor, ako ga uopšte ima u žestokom scenskom kovitlacu izrečenog i odigranog, sama je njegova forma raspeta između trivijalnog i poetskog, dnevnog i sila noći, te sumračne tišine što preostaje iza teatarski otvorenog smisla u koji smo dejstvom ove velike male ekipe duboko uvučeni." Vladimir KOPICL
"Predstava Urbi et orbi predstavlja dirljivo i šokantno skidanje maske moralnih ili amoralnih skrupula koje su nataložene u našim bićima, uznemirujuće saznanje da sve te tamne boje naših unutrašnjih dilemma ne propoznajemo, nego ih čak stavljamo na pijedestal čistote i uzvišenosti." Ljuboslav MAJERA
"Predstava Urbi et orbi razorno je duhovita persiflaža “banalnih” i sitnih savremenih neuroza, savršeno precizno odigrana, teatarski beskrajno zavodljiva a opet nimalo populistička." Teofil Pančić (Vreme 12/06/2008)
"Pre svega, Andraš Urban mi je vratio veru u mogućnost da se u našoj zemlji – kako god se ona zvala – IPAK, napravi moderno pozorište koje se iskreno i hrabro bavi zaista NOVIM izrazom. Jer u ovoj predstavi ništa nije rutinsko i ništa nije uobičajeno!..Sve je pažljivo smišljano i pomno traženo i nadjeno. I to je traženo i nadjeno – što se iz predstave lako može videti – najtežim putevima, najdubljim istražvanjima i najiskrenijim preispitivanjima svega – i sebe i znanja i pozorišta kao takvog. (...) Pravo je čudo koliko su mladi glumci – svi redom početnici, uspeli - vodjeni sigurnom rukom već iskusnog reditelja Andraša Urbana, da proničući u sopstvene tajne, stvore jedno jasno i nadasve sveže i MODERNO pzorište. Priznajem – mnogo mi je nedostajalo takvo pozorište i osećam veliko zadovoljstvo da se ono pojavilo. KONAČNO!" Goran Cvetković (Radio Beograd 2 – petak, 18.april 2008.)
"Predstavu karakterišu zaprepašćujuće, ponekad šokantne scene, ali i one najuznemirujuće morate pogledati. (...) To je doživljaj koji traje otprilike jedan sat, koji bi svako jedanput trebao da doživi. Možda to i nije doživljaj, nego terapija: svakodnevni problemi, koje čovek ponekad doživljava kao tragedije, potiskuju se u pozadinu. Nadamo se da ove patnje mi možda nikada ne moramo doživeti. Izuzetna igra četvoro glumaca čini predstavu efektnom, potpunim uživljenjem čine verodostojnim svoju krivicu, svoje greške. Možda ne postoji gledalac koji nakon predstave nije razmišljao o svojim greškama, gresima, i o tome, kojim patnjama bi trebao da plati za njih." Atila Horvat
"Čitav proces priznanja je protkan urbanovom ironijom: sa jedne strane kao da smo u jednom tok šou ili prisustvujemo u jednoj grupnoj terapiji, a sa druge strane sve to možemo proživeti kao saslušanje na sudu, pošto oni koji postavljaju pitanja bez milosti otkrivaju i najmračnije tajne datih iskaza. Sledeći govornik uvek sa gledališta dolazi na binu, i ovo kao da sugeriše misao: ja bih mogao biti sledeći. (…) ‘Postepeno napuštajući’ dela Pilinskog ukazuje na radni tok predstave, što sadrži u sebi neočekivane, izlive sputanih osećanja, koja su van kontrole i improvizativnu izgradnju. (...) Pitanje je samo dokle se mogu raztezati granice odigravanja i rečitosti!" Roland Orčik
"Uloge se mogu zameniti: ispitivač i ispitanik jednako pate. (...) Svedoci smo toga, kako se glumci preobražavaju i formiraju. Jer tokom pitanja oni sami bivaju odgovor. Druga pitanja dovode do drugih odgovora, ili drugih mozaika ličnosti ili oživljavaju nam druge iluzije. (...) Krajnje reči ’Bičuj me!’. Zatim mrkli mrak. Teško je zapljeskati, prvo bi trebalo ponovo naći sebe, sebe koga više nemaš. Pogledaš dole, vidiš poznate ruke, ipak kako teško nalaziš pokret. Zato što je pokretač već nešto drugo, preko nečega prošlo. Katartistički doživljaj. (...) Kako je izuzetno, i koliko toga proguta. Koliko izfiltrira iz tebe. Šta ostaje. Šta si. Sada." Petra Bakoš
"Rezultat režije Andraša Urbana je da prilikom korištenja teksta Pilinskog, urbi et orbi razglasi pozorišni govor o grehu, o patnji i o želji za očišćenjem (...) uspeva svoje glumce uzdići iz pozicije strastvenih pitača u ulogu extazivnog proživljavanja. (...) Nemilosrdna ali duboko ljudska predstava. Život-pozorište." Laslo Gerold
_______________________
Koprodukcioni partner: Udruženje "MASZK" - Segedin
Sponzori: Radionica "Flórián", "NKA", "OKM", "BESZT", Sekretarijat za obrazovanje i kulturu - "PSOK"
_______________________
Predpremijera: 29. maj 2007. Segedin
Premijera:
27. oktobar 2007. Subotica
Predstava traje 70
minuta bez pauze.
_______________________
Festivali:
THEALTER - 17. International Meeting of Free Theatres (Segedin, Mađarska)
58. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (Zrenjanin)
Susret pozorišta iz evroregije (Temišvara, Rumunija)
53. Sterijino pozorje (Novi Sad)
8. Festival “POSZT” (Republički pozorišni festival u Pečuju, Mađarska)
20. Festival Mađarskih pozorišta van granice Mađarske (Kišvarda, Mađarska)
Festival “SZIGET” (Budimpešta, Mađarska)
BITEF Showcase (Beograd)
Festival savremene drame (Budimpešta, Mađarska)
UNDERGROUND FESTIVAL 2009 (Arad, Rumunija)
_______________________
Nagrade i priznanja:
58. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine
Nagrada mladom glumicu, koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Vojvodine, dodeljuje se Marti Bereš za ulogu u predstavi “Urbi et orbi“ / Pozorište “Kosztolányi Dezső” Subotica
53. Sterijino pozorje
Sterijina nagrada Okruglog stola 53. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu – URBI ET ORBI Janoša Pilinskog / Pilinszky János, režija Andraš Urban / Urbán András, Pozorište "Deže Kostolanji" / Kosztolányi Dezső Színház, Subotica.
53. Sterijino pozorje
Nagrada iz Fonda "Dara Darinka Čalenić" za najbolju mladu glumicu u Selekciji nacionalne drame i pozorišta - MARTA BEREŠ / Béres Márta za ulogu Moni u predstavi URBI ET ORBI Janoša Pilinskog / Pilinszky János, režija Andraš Urban / Urbán András, Pozorište " Kosztolányi Dezső " / Kosztolányi Dezső Színház, Subotica. Odluka je doneta jednoglasno.
8. Festival "POSZT"
Nagrada stručnog žirija za glumce predstave “Urbi et orbi“ (Marta Bereš, Andrea Erdelj, Arpad Mesaroš, Imre Elek Mikeš) za umetničko dostignuće
YELLOW CAB - kulturni vodič kroz Beograd - najbolja pozorišna predstava u 2008 godini: Urbi et orbi
Ana Tasić (teatrolog, pozorišni kritičar, novinar Politike): najbolja pozorišna predstava u 2008 godini je Urbi et orbi (BLIC, 31.12.2008)
Kapcsolódó sajtó:
